Нов изглед за „нову жену“: уобличавање „пролетерског укуса“ (1945–1951)

Abstract

У раду се анализира покушај раног југословенског комунистичког режима да установи оригиналну социјалистичку одећу изван утицаја западног модног система. Испитане су карактеристике "утопијске одеће" и основе нове естетике. Једноставна, практична, ненаметљива и прикладна одећа показивала је свету улогу жена у социјалистичком друштву, истовремено их подсећајући на дужности и ограничења те улоге. Иако је гиздавост одеће проглашена назадном, укус јавности могао је бити задовољен употребом етно мотива. Орнаментација заснована на реинтерпретацији традиционалне културне баштине протумачена је као брана западним утицајима, те као визуелни исказ националне хармоније. Ипак, покушај да се установи радикално другачији ток одевања био је дубоко противречан. Наметнути заборав прошлих стилова одевања подразумевао је освртање уназад: производња узорних модела не само да је подражавала традиционално материјално наслеђе, већ и западну моду прве половине четрдесетих година 20. века.