Музеји и модернизација: дрес, трактор и пластична лутка

Abstract

Рад прати модернизацију музејских поставки и отпоре који прате тај процес. Кроз конкретне примере изложби Етнографског музеја у Београду из 1986. („Костим и реквизити фудбалских навијача“) и 2010. („Пластичне деведесете“) и догађаје који су те изложбе пратили, указује се на дуготрајан процес модернизације и такође дуготрајан отпор трансформацији музејске праксе. Средишњи део рада представља размишљање о једној неодржаној изложби која је могла бити прекретна у добу у ком није одржана. На основу ова три примера може се закључити да је трансформација могла бити многи бржа и да је пропуштена прилика да, на основу трансформације опредмећеног живота који се тезаурише, музејска етнологија буде предводник модернизације науке која је у том периоду била петрификована и у тематском и интерпретативном смислу.