Књижевна историја (Dec 2022)
Фолклор као вид идеолошког моделовања читаоца. Пионирска трилогија Бранка Ћопића
Abstract
Фолклор НОБ-а и фолклор уопште чине битан део Ћопићевог обликовања слике света и грађења општег вредносног система у Пионирској трилогији, објављеној у периоду од 1957. до 1963. Јасно именовани реципијент и тематика дела (удруживање групе деце и старијих са „дечјом душом“ у борби против неправде, заједнички одлазак у НОБ и битка за успешно окончање жетве у Саничкој долини) обликовани су као комбинација авантуристичке приче с елементима хумора, ратног романа и љубавног романа за децу и изразито су идеолошки маркирани. Ово се постиже превасходно употребом фолклора, који у целини Трилогије наглашава слободарски дух, спремност на жртву и колективност прегалаштва и ратног ангажмана народа у целини. Поред фолклора НОБ-а значајан удео у овом идеолошком маркирању Ћопићевог дела има и традиционални фолклор, биран у оном сегменту који слави непокоравање туђинском освајачу и отпор сваковрсној неправди, уз потпуно изостављање било каквог аспекта националаног и религијског одређења другог. Будући да су реципијенти дела пионири – деца рођена после рата – идеолошко озрачје Ћопићеве Трилогије има васпитно педагошки смисао и наглашену моделативну функцију, која је, превасходно, посредована хумором и фолклором. Ипак, у појединим травестијама парола и пародијским аспектима дела слути се, тек наговештено, и могуће одступање од идеолошке монолитности. Овоме несумњиво доприноси потенцијално субверзивни дух хумора који прожима укупно Ћопићево стваралаштво.
Keywords
