Уметност херменеутичког трансцендирања аутентичности

Abstract

У мноштву вредних и за српску науку о књижевности релевантних студија објављених протеклих година, књига Црњански и светска књижевност Мила Ломпара издваја се истраживачким опсегом, методолошком утемељеношћу, аналитичком проницљивошћу, синтетичком засвођеношћу и стилско-језичком изврсношћу. Реч је о ауторовој петој по реду монографији о Милошу Црњанском и о другој књизи која је у целости посвећена обликовању духовног и уметничког профила нашег модерног класика. Док је монографија Црњански – биографија једног осећања (2018) – и према ауторовим метанапоменама – била интерпретативно усредсређена на спољашње чиниоце Црњанскове уметничке биографије, руковођена начелом егзистенцијалне херменеутике, у монографији награђеној наградом „Димитрије Богдановић“ херменеутичко интересовање аутора померило се ка унутрашњим, иманентно стваралачким, то јест обликотворним принципима пишчевог књижевноуметничког дела. Сврха овог амбициозно осмишљеног проучавања је у томе да се у потпуности расветли спољашња и унутрашња путања духовне судбине књижевника. Стога је аутор себи поставио задатак да представи „уметнички смисао пишчеве судбине“. Да би га у потпуности реализовао, он се – иманентно својствима самог проучаваног опуса и сопственим, већ добрано освојеним, интерпретативним стратегијама – управљао према начелима књижевне херменеутике, методолошки, можемо чак рећи, гадамерски скрупулозно и метатеоријски освешћено.

Keywords

• naučna kritika
• književnost