(Не)могућа прича: „Лудило дана“ и Тајни закон приче

Abstract

Причање прича и захтев за причом представљају неке од основних особина наше културе. Приче чине наше искуство и свет око нас смисленим и зато наративнo знање треба посматрати као основни облик нашег знања. Међутим, шта ако причање прича почива на једном фундаменталном парадоксу: на покушају да се исприча оно што измиче наративизацији? Шта ако прича почива на једној темељној немогућности? Уз помоћ приче „Лудило дана“ Мориса Бланшоа и онога што он назива тајним законом приче, овај текст ће покушати да опише парадоксалност која се налази у срцу сваке наративизације.

Keywords

• прича, присуство, Морис Бланшо, интерпретација, Жак Дерида