ZABRANA VOĐENJA NOVOG POSTUPKA POVODOM ISTE STVARI U PRAKSI EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA SA POSEBNIM OSVRTOM NA SLUČAJ MILENKOVIĆ PROTIV SRBIJE

Abstract

U uporednoj i domaćoj pravnoj praksi često dolazi do krivičnog gonjenja lica za radnje koje u sebi sadrže i elemente prekršaja, privrednog ili disciplinskog prestupa, a za koje je već suđeno u drugom kaznenom postupku i time do povrede načela ne bis in idem. Ovo načelo je, pored toga što predstavlja jedno od osnovnih temelja kaznenog prava, pronašlo svoje mesto i u normativnim okvirima zaštite ljudskih prava, te je garantovano, između ostalog, i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Analizom prakse Evropskog suda za ljudska prava, a naročito presude Milenković protiv Srbije, kao i stavova domaćih sudova, biće pokazano da neadekvatna primena zabrane ne dva puta o istom, može dovesti do izostanka kaznene zaštite ugroženog pravnog dobra, pravičnog zadovoljenja žrtve i povrede načela pravne sigurnosti.

Keywords

• Ne Bis In idem
• Evropska konvencija o ljudskim pravima
• Evropski sud za ljudska prava
• Milenković protiv Srbije
• Protokol broj 7