Надзирање као метод истраге и (ре)конструкције стварности у новели „Налог” Фридриха Диренмата

Abstract

У раду се даје увид у конституисање истраге и природу њеног односа са реалношћу у новели Налог Фридриха Диренмата. Испитује се начин на који особа Ф. вршењем истраге ствара реалност – најпре приступивши потрази за истином биографским методом, тумачећи дневнике, слике и белешке Тине фон Ламберт, а потом крећући се инсценираним реалностима, што нас упућује и на питање ко заиста управља истрагом: особа Ф. или инстанца моћи. Указује се на проблематику границе између истине и фикције и на различите видове сазнања оличене у логичару, камерману Полифему и његовом сараднику Ахилу, али и на могућност да се сазнањима манипулише у зависности од угла посматрања. Стога битну улогу у новели има надзирање као метод посматрања, контроле и стварања реалности, те је приликом анализе као теоријско полазиште искоришћена теорија о моћи и надзирању Мишела Фукоа.

Keywords

• дискурс моћи
• инсценирана стварност
• истрага
• контрола
• надзор