„Mali Šengen” – koncept, implementacija i kontroverze

Abstract

U radu se analizira nastanak ideje o Regionalnom ekonomskom području od polovine 2017. godine u okviru Berlinskog procesa do danas i proces nastanka tzv. Malog Šengena (nakon oktobra 2019. godine), koji je ideja o dubljem integrisanju u okviru REA, a pre svega u okviru mobilnosti i tržišta radne snage. Autori ukazuju i na mnoge kontroverze i bojazni koje se pojavljuju kod pojedinih lidera regiona zbog straha da je „Mali Šengen” zapravo kompenzacija za punopravno članstvo u Evropskoj uniji, kao i da će on ići isključivo u korist Srbije kao zemlje koja ima vidan suficit u trgovinskoj razmeni sa svim zemljama Zapadnog Balkana. Autori pristupaju i analizi završnih dokumenata sa sastanaka čelnika Srbije, Severne Makedonije i Albanije, povodom konceptualizacije i razrade „Malog Šengena”, održanih u Novom Sadu (10. oktobar 2019), Ohridu (10. novembar 2019) i Tirani (21. decembar 2019). Analiza je fokusirana na mere koje su preduzete, vremenske okvire za njihovu implementaciju i ustanovljenje struktura ove inicijative, poput Zajedničke radne grupe i posebnog internet portala. Autori zaključuju da je posebno indikativno da su lideri tri države ukazali na nužnost pune inkluzivnosti ove inicijative na Zapadnom Balkanu i ukazali na zajednički nastavak evropskih integracija svih zemalja ovog regiona. Autori smatraju da je sve to ujedno i jedan od „temelja” inicijative vezane za implementaciju četiri temeljne slobode EU na Zapadnom Balkanu i ujedno produbljenog Regionalnog ekonomskog područja, koja se sve češće označava i kao „Mali Šengen”.

Keywords

• „mali šengen”
• četiri slobode
• regionalno ekonomsko područje
• zapadni balkan
• evropska unija
• tržište