Књижевна историја (Mar 2024)
„Под водом вришти. Под водом лај”. Конструкција родног идентитета у Хасанагиници – од драме Љубомира Симовића до представе новосадског позоришта
Abstract
Рад представља компаративну анализу драме Хасанагиница (1973) Љубомира Симовића и њене сценске адаптације у извођењу ансамбла Новосадског позоришта (драматуршкиња Ведрана Божиновић, редитељ Андраш Урбан), овенчане Стеријином наградом за најбољу представу 2019. године. Тумачи се конструкција родног идентитета мушких и женских ликова, заснована на народној балади, чија се полазишта у драми и представи уметнички надграђују. Модернизацијом уметничког поступка и коришћењем драмских изражајних средстава, Хасанагиничина судбина се с индивидуалног плана преноси на општи, представљајући универзалну људску судбину у савременим патријархалним и капиталистичким репресивним друштвима. Истиче се комплексан однос између фигура мушкарца-ратника и неименоване жене-мајке, које су подједнако потлачене због политичких, верских, националних и других интереса. Представа Новосадског позоришта приказује жену која се буни и пати, у њеним различитим хипостазама – од мајке и супруге до глумице. Хасанагиничина трагична смрт изазива својеврсну катарзу, док, с друге стране, Хасанагина судбина одсликава masculine stress изазван немогућношћу испуњења захтева породице и заједнице. Драма Љ. Симовића и њена позоришна адаптација приказују растрзану и унесрећену породицу, чија је трагедија заснована на законима које је нужно следити, али и мењати, кад престану да испуњавају сопствену функцију.
Keywords
