Књижевна историја (Dec 2022)
Терор историје у време њене смрти – прилог критици романа Човек историје Малколма Бредберија
Abstract
Рад садржи анализу романа Човек историје који ужива култни статус у прозном опусу енглеског аутора Малколма Бредберија. Главне формално-структуралне карактеристике дела указују да се роман уклапа у основне жанровске одреднице такозваног академског или кампус романа. Неки аспекти га чине ипак посебним, пре свега зато што га аутор унеколико конституише и као идеолошки роман што значи да користи као медијум артикулације властитих ставова према текућим социо-политичким трендовима. Главни јунак романа структуриран је као иронијско отелотворење апстрактног, по марксистичком обрасцу уобличеног, појма историје, који се својом иманентном репресивношћу поставља као препрека либералним тенденцијама. Нагласак је, такође, стављен на чињеницу да дело успоставља неку врсту компромиса с постмодерном будући да је компонован у време њеног зачетка, у време такозване смрти историје, и промовише макијавелистичког јунака који, задовољавајући своју вољу за моћи, посеже за посебним вербалним, агоналним играма које је у својој расправи о постмодерној постулирао Франсоа Лиотар. Истовремено је скренута пажња и на неке друге могућности постмодерног тумачења романа.
Keywords
