Dimitrije Mitrinović in the Quest for Gnosis. From National to Cosmopolitan Identity

Abstract

Чланак прати развој Митриновићевог идентитета од локалног српског и затим југословенског до космополитског. Промена ка наднационалном идентитету догодила се већ током његовог боравка у Риму (1911-1913) и Минхену (1913-1914), а заокружена је током Великог рата који је провео у Лондону у који се преселио 1914. Током Великог рата његови концепти били су све више усмерени на космополитске идеје повезане са хришћанством. У Лондону Митриновић је покренуо низ иницијатива од којих су неке имале религијску компоненту, а друге су биле више секуларне. Сећања његових савременика и ученика су противречна. Док рани следбеници Митриновића који су били са њим током Великог рата, 1920-их и у раним 1930-тим годинама (Грејем, Мере, Дејвис, Вот итд.), описују мистичног Митриновића, његови каснији следбеници који су се окупили око Фондације Нова Алтантида оставили су сећања на Митриновића која га приказују у рационалнијем и секуларнијем светлу. Објашњење овакве противречности аутор налази у томе да су постојала два правца и у његовој мисли и међу његовим следбеницима. Текст идентификује као темељ Митриновићевог учења јудео-хришћанску традицију са истакнутим утицајем гностичког хришћанства.

Keywords

• Димитрије Митриновић
• гностицизам
• друштвени клуб
• космополитски идентитет
• Ерик Гуткинд