Filolog (Jun 2015)
Вељко Петровић или усправљен човек на равници. Геоантропологија књижевне свести
Abstract
У раду се истражују митологија и семантика земље у поезији и прози Вељка Петровића. Земља је у Петровићевом делу поливалентан симбол: конституише се у метафоричким низовима који национално и општељудско, историју и метафизику, лична искуства и архетипски доживљај света сажимају у конкретне слике равнице, завичаја, отаџбине. Лирски субјект Петровићеве поезије и приповедачка лица његове прозе утемељују се на тај начин као израз специфичне књижевне геоантропологије. Такво представљање и разумевање српског равнича ског човека и његове судбине Вељко Петровић остварује поступком укрштања симбола и слика са различитих животних равни: историјске, етногеографске, социјалне, верске, психолошке. Веродостојност и дубину ове опште уметничке визије посебно потврђује пишчев антологијски есеј „Похвала равници“.
Keywords
