ПРАКСА УСТАВНОГ СУДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Abstract

Имајући у виду чињеницу да се оспореним одредбама закона утврђује обавеза плаћања накнаде за трајно коришћење изграђе- ног и неизграђеног градског грађевинског земљишта (трајна рен- та) за сва физичка и правна лица, без обзира на то да ли се ради о земљишту у државном или приватном власништву, Суд сматра да се основаним поставља питање да ли се таква обавеза, према члану 59. став 2. Устава Републике Српске, у вези са чланом 60. став 1. Устава, могла утврдити законом и за приватне власнике земљишта, ако се зна да је коришћење земљишта само један од облика вршења права својине на ствари које се не може одвојено посматрати од права својине, а оспореним одредбама законодавац то право ограничава. Наиме, имајући у виду да право својине обухвата право посједовања, право коришћења и право распола- гања на ствари, основаним се поставља питање да ли својина у приватном власништву искључује обавезу плаћања накнаде за коришћење градског грађевинског земљишта.