Змајевити јунаци у српској и староенглеској епици

Abstract

Праиндоевропска основа може се посматрати као корен митологија које су се касније развиле код различитих индоевропских народа, а која је нашла своје место и у усменој књижевности. Она се коначно на папиру петрификовала, иако је у усменом облику остала подложна променама. Компаратисти се од настанка ове гране проучавања књижевности баве истраживањем постојећих паралела међу усменим творевинама различитих индоевропских народа, а сличности указују на оправданост овог приступа. У раду се прати иста компаратистичка нит и покушава се указати на сличности које постоје између два велика јунака српске и староенглеске епике – Змаја Огњеног Вука и Беовулфа. Како је Змај Огњени Вук познат као змајевити јунак, истицањем квалитета које такав јунак мора да поседује, те изналажењем заједничких особина које су остављене у тексту староенглеског епа Беовулф, настоји се да се докаже да постоје валидни извори који нам могу послужити као основа за тврдњу да је Беовулф, баш као и Змај Огњени Вук, змајевити јунак.

Keywords

• Змај Огњени Вук, Беовулф, змајевити јунак, змај, змија, богови олује