Ангажованост ученика у настави

Abstract

Тема овог рада је испитивање ефикасности наставних часова након реализовања експерименталног програма, који је подразумијевао примјену иновативних модела учења (интеракција, самостално учење, игра и истраживање). Истраживањем су обухваћене двије групе испитаника (експериментална и контролна), а приказани су резултати од иницијалног до финалног мјерења. У раду су постављене три хипотезе. Прва, претпостављено је да ће примјена наведених модела утицати на ефикасност наставних часова, те да ће бити остварена статистички значајна разлика од иницијалног до финалног мјерења у корист експериментале групе, у погледу ангажованости ученика. Другом хипотезом испитано је да ли постоји разлика у ангажованости ученика с обзиром на школски успјех. Трећа хипотеза се односи на идентификовање најефикаснијих модела ангажовања ученика. Налази добијени овим истраживањем указују на оправданост примјене ових иновативних модела, захваљујући којима су ученици остварили већу ангажованост у наставном процесу.

Keywords

• традиционална настава
• ангажованост ученика и ефикасност