Лесковачки зборник (Dec 2021)
ИЗ ВУЛИЋЕВЕ РУКОПИСНЕ ЗАОСТАВШТИНЕ
Abstract
Никола Вулић (1872-1945) сматра се зачетником античких студија у Краљевини Србији. Историчар, класични филолог и археолог поставио је основе научног рада код нас у области историје старог века, епиграфике и археологије. У неколико стотина радова на српском и већем броју страних језика бавио се разним проблемима историје античког света, углавном из римске историје. Реч је о истраживачу чији су радови утемељили методолошке принципе критичког изучавања у области историје старог века, епиграфике и архологије. Осим што се предано бавио науком Никола Вулић је за собом оставио рукописе који садрже врло занимљиве анегдоте са разних путовања али и записе о тридесетак личности – интелектуалаца из времена у којем је и сам живео и са којима jе стицајем разних околности долазио у контакт. У раду насловљеном „Вулићево виђење дела југословенске интелектуалне елите с краја XIX и прве половине XX века“ обрађено је осам личности из струке (класични филолози и археолози) и политичког живота са којима је Вулић сарађивао или их само познавао. Овом приликом приказаћемо још седам знаменитих интелектуалаца које је Вулић описао у својим белешкама које су саставни део његове приватне архиве која се чува у Народној библиотеци Србије. Приказаћемо личности књижевника Стевана Сремца и Симе Матавуља, књижевног критичара Јована Скерлића, композитора Стевана Мокрањца, историчара Владимира Ћоровића и Станоја Станојевића и чувеног географа Јована Цвијића. Намера је да, осим што бисмо изнели податке из Вулићеве рукописне заоставштие још једном укажемо на истакнуте личности које су обележиле различите сфере образовања и културе крајем XIX и у првој половини XX века у Краљевини Србији, а потом Краљевини СХС.
