Турски суфикс -лук у Тимочком дијалекатском речнику

Abstract

У раду су приказане карактеристике турског суфикса -лук, који у тимочком говору има две реализације, једну која је ретко у употреби (-лук) и ону која је фреквентнија (-лък), његов статус у Тимочком дијалекатском речнику Јакше Динића и компаративни осврт на стање пронађених лексичких јединица уодносу на студију Првослава Радића, и у односу на неке речнике како дијалекатске, тако и књижевног језика. Циљ овог рада јесте представљање фреквентности лексема које у свом творбеном саставу имају суфикс -лук у Динићевом Речнику, њиховог статуса и особина у другим речницима. Компаративном методом направили смо преглед ексцерпиране грађе, класификацију и анализу примера у односу на грађу из других речника. Анализа корпуса показала је фреквентност овог суфикса турског порекла у Тимочком дијалекатском речнику, тј. пронашли смо педесетак лексема чији творбени састав садржи овај суфикс, као и то да постоје формалне и семантичке разлике између реализација ових лексема у другим речницима српског језика.

Keywords

• дијалектологија
• тимочко-лужнички дијалекат
• тимочки говор
• турцизми
• турски суфикси
• суфикс -лук
• семантика