Од електроакустичке музике до византијског појања и vice versa: Владимир Јовановић, композитор

Abstract

Однос уметника и времена у којем ствара готово увек је двосмеран – историјски тренутак обликује изборе, стилове и уметнички израз, док уметник и сам својом индивидуалношћу и посебношћу постаје симбол епохе. У музици као најапстрактнијем чину стварања, ова веза можда и није толико очигледна. Она релативно лако излази из временских оквира, а њенe интерпретацијe чeстo губe везу с историјским контекстом у којем су настале. Циљ овог рада јесте да на примеру животног и професионалног пута композитора Владимира Јовановића (1956–2016) укаже на различите аспекте ове повезаности, али и да прикаже један богат животни пут и развој уметника. Он је, трагајући за том идеалном формом уметничког стваралаштва, а оно је увек трагање за Истином, прешао пут од електроакустичке музике до компоновања у кључу византијског, црквеног, литугријског израза, указујући на различите аспекте музичке и стваралачке постмодерне. Пред крај живота радио је упоредо на компоновању у оба музичка жанра, чије су се поруке у његовим делима непрестано преплитале.

Keywords

• Владимир Јовановић – композитор
• електроакустичка музика
• византијско црквено појање
• постмодерна,
• религија