Да је само воде: симболизам воде у Пустој Земљи

Abstract

У раду се предлаже тумачење једне од кључних поема модернизма, Пуста земља Т. С. Елиота, у светлу идеја које су не само опстајале кроз модернизам него су га и стварале. Полазиште интерпретације чини митологија воде као темељно но ипак непостојано и промењиво Друго, присутно на основном нивоу света коме даје животну снагу, истовремено остајући под утицајем горње и надређене, контролишуће и цивилизаторске, силе. Модернистичка митологија воде има као основу древни наратив katabasis/nekyia, ноћно путовање кроз воду до Ада и назад. Ово путовање почиње прогонством из рационалног, цивилизованог, стабилног света, и наставља се кроз силазак у ирационалне, флуидне дубине подсвести и prima materiae. У подводном паклу / аду, јунак се суочава са воденим чудовиштем које по правилу чува благо и убија јунака, ипак допуштајући његово васкрсење, након чега јунак односи благо и враћа се на површину.

Keywords

• Пуста земља
• Т. С. Елиот
• модернизам
• мит/религија/филозофија, сексуалност/род
• katabasis/nekyia