Лесковачки зборник (Dec 2020)
ИЗРАДА 3Д АРХИТЕКТОНСКИХ СТУДИЈА ИСТОРИЈСКИХ СПОМЕНИКА: КОНЦИПИРАЊЕ, ОДРЖАВАЊЕ И ПОХРАЊИВАЊЕ ДУГОТРАЈНИХ ПРОЈЕКАТА – 3Д АРХИТЕКТОНСКА СТУДИЈА ЦАРИЧИНОГ ГРАДА – ЈУСТИНИЈАНЕ ПРИМЕ
Abstract
Као једна од најважнијих установа културе на југу Србије, Народни музеј у Лесковцу је од првих пројеката израде 3Д архитектонских реституција појединих целина Царичиног града пружао поуздану логистику и подршку свим подухватима из те категорије, нарочито у време спровођења преломног пројекта Architectura Justinianica 2006–2007. године, када су резултати промовисани кроз истоимену изложбу и каснију публикацију (Ivstiniana Prima – Caričin Grad),1 као и научним радовима у гласилу музеја Лесковачком зборнику. Након готово две деценије праћења и промовисања пројеката 3Д реконструкције и дигитализације Царичиног града у мултимедији, Лесковачки зборник је дао простора за приказ пресека у достигнутом обиму и даљем управљању значајним корпусом израђене 3Д дигиталне документације. Тиме угледно гласило Народног музеја даје неспорни допринос отварању и развијању дискусије у ученој јавности о питањима која су последњих година веома актуелизована у свету а тичу се судбине оствареног огромног 3Д фонда у области споменичког наслеђа. Одмакла употреба софтвера за мултимедију у бављењу споменичким наслеђем неспорно је донела и велики напредак у средствима и начинима на који се разматране споменичке целине данас анализирају и представљају научној и широј јавности. У том процесу, неизбежно је у први план код публике доспела атрактивност нових технологија и дигиталних алата којима се, у мањој или већој мери, постиже велика уверљивост представа споменика свих категорија и епоха. Међутим, озбиљан студијски приступ изради реституције или архитектонских реконструкција појавности грађевине подразумева и даље захтеван и мукотрпан процес широког спектра анализа евидентираних остатака споменика, његовог археолошког тумачења и смештања у исправан историјски оквир и, надасве, озбиљне архитектонске и грађевинске студије конструктивног склопа који, сам по себи, у највећој мери утиче на коначан исход студије. 3Д софтвери мултимедије дају свој допринос пре свега у омогућавању правилног просторног схватања концепта грађевине или агломерације више здања, а онда и сталних испитивања предложених решења у три димензије, како би се избегле недоследности које се често јављају у ауторским анализама архитектонских склопова у две димензије. У последњих двадесетак година фонд 3Д документације о историјским споменицима је нарастао до те мере да су се у последњим годинама актуелизовале расправе о начинима архивирања и дуготрајног руковања тим материјалом. Несразмера уложеног труда и финансија у израду комплексне и озбиљне научне архитектонске студије споменика огледа се у једнократности таквих пројеката, који су покретани махом ради илустровања изложби и других научних смотри, чиме је искоришћен само мали део потенцијала који садржи такав подухват. Такође, може се отворити и питање континуитета пројеката 3Д архитектонских студија и реконструкција појавности споменика, односно увођења аутора више генерација у одржавање и наставак рада на једном започетом пројекту у оквиру матичних научних институција. пројекат капиталне 3Д архитектонске студије Царичиног града, који се у континуитету развија од 2002. године, може послужити као пример дугорочно конципираног и спровођеног научног пројекта, који је од почетка био заснован на праћењу археолошких истраживања локалитета али и дигиталној ‘материјализацији’ и представљању резултата истраживања претходних генерација истраживача, у временима пре дигиталне технолошке револуције.
