Идентитет и добро у Јежевој кућици Бранка Ћопића (интерпретативни и методички оквир)

Abstract

Поема Јежева кућица један је од првих омиљених књижевних текстова у бившој Југославији. У Београду и Загребу је објављена 1949. године, да би већ 1960. године у Хрватској била уврштена у лектиру. На судбину овог Ћопићевог текста, његов облик и место у лектирама утицаће деведесетих година и политичка судбина Југославије. Циљ овог рада јесте да покаже хоризонт књижевних вредности које Ћопићеву поему измештају из оквира идеолошких замки рецепције и захваљујући којима су Јежурка Јежић и Ћопићеви незаборавни стихови преживели земљу у којој је славна поема за децу написана. Први део рада базираће се на тумачењу идентитетског обликовања јунака, посебно из угла савремене теорије идентитета Чарлса Тејлора. Други део рада посвећен је сагледавању методичке апаратуре у читанкама за први разред основне школе. Циљ другог дела рада је расветљавање питања у којој мери настава српског језика и књижевности помаже да етичке и вредносне координате главног јунака, света у којем је и опредељења која излаже оценимо и, евентуално, усвојимо у раном периоду школског образовања с обзиром на облике рецепције својствене узрасту и педагошкој пракси.

Keywords

• Јежева кућица, поема Бранка Ћопића, школска лектира после деведесетих, идентитет и књижевни лик, Чарлс Тејлор, савремено образовање, читанке