Мизантрополошки поглед на друштва Старог завета у књигама „мањих пророка“

Abstract

Предмет рада јесте вредносни однос који се успоставља према друштву у књигама пророка Осије, Јоила, Амоса, Авдија, Јоне, Михеја, Наума, Авакума, Софоније, Агеја и Малахије. Њихов однос према затеченом стању друштвене организације јеврејског народа је негативан. Друштвени и културни живот виде као морално лош, где су корени тог зла у одступању од Божијих закона предатих Мојсију, а његова манифестација јесу сви они поступци који из есхатолошке перспективе воде ка казни, а не спасењу. Такав однос називамо мизантрополошким, пошто није у питању једноставан поглед на друштво као на морално изопачено, већ је таква изопаченост постављена у својеврсну телеолошку перспективу, у којој се испоставља да дата друштвеност за пророке представља систематски организован начин људског бивствовања супротан основним интересима човека – живота у складу с Божијим законима ради спасења.

Keywords

• мизантропологија
• Стари завет
• Бог
• пророци
• друштвеност
• морал