Et in Patria ego: средњовековни споменици у путописима из Србије с почетка XIX века

Abstract

У раду се анализирају написи о средњовековним споменицима Србије забележени у више литерарних састава насталих по свршетку Другог српског устанка. Будући да су у досадашњој историографији ови подаци о српским старинама преовлађујуће били посматрани из позитивистичког угла, када је реч о медиевистичким истраживањима, или као писани одјек свеобухватног националног препорода у тумачењима уметности новог доба, подробнија пажња посвећена је појединачним ауторима, њиховом интелектуалном пореклу и наслеђу са којим су се по први пут сусрели са здањима давне прошлости, и особеном културолошком процепу изазваном свешћу о мери непознавања отаџбине предака. Насупрот текстовима условно "домаћих" аутора, Ђорђа Магарашевића и Јоакима Вујића, путопис пруског официра Ота Дубислава фон Пирха рефлектује јасну свест о европским духовним и материјалним вредностима српске средњовековне историје, исказану кроз времену одговарајући литерарни манир.

Keywords

• Србија
• романтизам
• историзам
• "Златно доба"
• средњи век
• манастири