Upravljanje osećanjima pripadanja: Antropološka analiza "kulture" i "identiteta" u Ustavu Republike Srbije

Abstract

Tema rada je kritičko preispitavanje ideje kulture koja je normirana najvišim političkopravnim dokumentom Republike Srbije. Polazim od pretpostavke da ukoliko je u Ustav, kao "utemeljujući pravni i politički dokument jedne države", inkorporiran koncept ljudskih prava i, naročito, manjinskih prava (kao posebno izdvojenih i zaštićenih), njime je normirana određena ideja, odnosno koncept o tome kakva kultura jeste ili treba da bude. Analiza ukazuje na tri osnovna problema koja proističu iz pisanja o kulturi u Ustavu Republike Srbije iz 2006. godine. Prvo, koncept kulture korišćen u Ustavu počiva na staroj antropološkoj ideji kulture kao zaokružene, homogene i autentične celine. Ovakva ideja kulture nosi veliki potencijal za stvaranje društvenih sukoba. Drugo, načini upravljanja kulturnim pripadanjima nisu pažljivo promišljeni. Pisci Ustava nisu ponudili mehanizme za razrešenje mogućih kulturnih sukoba u kojima sve sukobljene strane poštuju ustavna rešenja. Treće, u Ustavu su nepažljivo spojene teze liberalne i multikulturne politike identiteta. Kombinovanje ideje o slobodnim i ravnopravnim građanima sa priznanjem posebnih kulturnih manjinskih prava zahteva razvijanje specifičnog sistema za prevazilaženje njihovih protivrečnosti. Takav sistem nije Ustavom ponuđen.