О односу генитива и акузатива директног објекта у Роману о Троји

Abstract

Предмет овог рада представља однос генитива и акузатива директног објекта у старосрпском Роману о Троји из XV века. Конкуренција двеју форми посведочена је уз глаголе одређених семантичких класа, уз инфинитив на месту некадашњег супина и уз негацију, при чему се у свим овим категоријама изворним падежом директног објекта сматра, у начелу, генитив. Анализа показује да је уз глаголе и уз инфинитив на месту супина генитив сачуван у траговима, док су уз негацију два падежа у односу интензивне конкуренције, са благом доминацијом акузатива. Добијени резултати сагледавају се у контексту развоја српског језика и у балто-словенском контексту, а тумаче у светлу развоја синтаксичке транзитивности.

Keywords

• старосрпски језик
• директни објекат
• генитив
• акузатив
• роман о троји