Валтер Мињоло, плуритопијске херменеутике и граничне епистемологије

Abstract

Текст oцртава критичко мишљење аргентинског филозофа Валтера Мињола, познатог по проблематизовању односа модерности и колонијалности и развијању идеје о деколонијалној опцији. Деколонијална опција пропагира измештање из европске епистемичке хегемоније и окреће се колонијалним епистемологијама којима је Запад ускратио статус знања. Окосница Мињолове критике је мисао да је колонијализам конститутивна раван модерности, а не њен историјски производ. Стога, Мињоло развија лепезу концепата који би се одупрли наметнутој неопходности модерности (као што је концепт „трансмодерности“), али и широј епистемичкој хегемонији Запада (као што су концепти „граничног мишљења“, „граничних епистемологија“ и „плуритопијских херменеутика“). Важније од тога шта се говори јесте ко говори, одакле и за кога, те је стога Европу потребно критиковати не из њене сопствене интелектуалне традиције већ из њене спољашњости. Европска аутокритикa је неопходна, али није довољна.

Keywords

• Валтер Мињоло, постколонијална теорија, деколонијална опција, плуритопијске херменеутике, гранично мишљење, граничне епистемологије, трансмодерност, модерност, колонијалност