ЦАРСКА ПОВЕЉА О ДОБИЈАЊУ МИТРОПОЛИТСКЕ СТОЛИЦЕ У ПРИЗРЕНУ

Abstract

У друштвеном и духовном животу хришћана у Турској, црква је имала велики значај. После укидања Пећке патријаршије, српско становништво у Турској потпало је под утицај Цариградске патријаршије која је у свим епархијама за митрополите постављала Грке. Како је црква у Турској имала обележје народности, борба за добијање митрополитских столица у Турској, је поред верског имала и велики политички значај. Долазак Дионисија Петровића за рашко-призренског митрополита представљао је значајан дипломатски успех Србије. Српски народ у Старој Србији, добио је прилику за интензивније деловање на црквено-просветном и културном плану, а Србија моћно упориште за делотворније спровођење своје политике у европском делу Турске.

Keywords

• митрополити
• српски народ
• Србија
• Турска
• Призрен
• Порта