Историја и проблеми превођења за децу

Abstract

Шта знамо – прецизније, шта подразумевамо под појмом класика светске књижевности за децу? У којој мери су књиге из наше читалачке свести сагласне с оригиналним текстом – или (у којој мери) од њега удаљене? Чија је уредничка воља одабирала дела која ће се преводити и дела која неће (начин на који ће бити преведени је засебно питање)? Тиме су обликоване представе генерација младих читалаца о светској књижевности. У којој мери би представе о томе шта чини корпус књижевности за децу биле другачије да су уредници издавачких кућа или часописа начинили сасвим другачије изборе данас не можемо знати, али важно је рећи да су оне биле условљене идеолошким, педагошким, културолошким или, напросто, субјективним представама о томе шта је пожељно да деца у овој средини читају а шта није. Треба имати у виду да је присуство или одсуство одређеног типа прозе или одређених типова јунака, па и видова мотивације нужно имало утицаја и на развој националне књижевности. На размишљање о овим и многим другим питањима покреће нас студија Тијане Тропин у којој се истражују два основна питања: историја преводилаштва књига за децу и типови интервенција на оригиналним текстовима.