Књижевна историја (Jan 2022)
Симболичке представе смрти Европе у романима Вражји оток и Повратак Филипа Латиновића Мирослава Крлеже и Дневник о Чарнојевићу Милоша Црњанског
Abstract
Овај рад бави се идејом о смрти Европе у романима Вражји оток (1923) и Дневник о Чарнојевићу (1920), као и појединим сегментима Повратка Филипа Латиновића (1932), уз осврт на ширу поетику Мирослава Крлеже и Милоша Црњанског. Посматрајући ова три међуратна романа, успоставићемо везе у обликовању и реализацији поменуте идеје која се провлачи и кроз друга дела из опуса два аутора. Користећи се становиштима Волфганга Шмалеа и Освалда Шпенглера, Европу ћемо за потребе овог рада посматрати као културноисторијски, нематеријални појам који је битно утицао на формирање ликова и њихов светоназор у поменутим делима. У складу с тим, покушаћемо да понудимо неку врсту каталога симболичких представа о смрти Европе које се у њима могу сагледати. У томе ћемо се у великој мери ослањати на концепт биокултуре, као и на ранија тумачења појединих сегмената ових романа. На тај начин покушаћмо да докажемо премису о раном Крлежи и Црњанском као ауторима који се могу посматрати и из перспективе заједничких поетичких чинилаца, својствених и ширем корпусу књижевника с почетка 20. века, с јужнословенских простора.
Keywords
