Прием переворачивания в энциклопедии творчества Милорада Павича

Abstract

У раду се истражују начини реализације поступка преокретања у Павићевим романима, с обзиром на његову архетипску природу што се уклапа у теоријско-семиотички дискурс о трикстерству као одређеној текстуалној стратегији. Код Милорада Павића се оваj поступак примењује на нивоу техничког обликовања књига, креирања ликова и сижеа, као и интертекстуалних модификација. Међу романима овог писца има таквих који су састављени од два дела штампана у међусобно обрнутим смеровима, ти делови су повезани по принципу комплементарности и само као диптих откривају читаоцу нове семантичке везе које нису артикулисане у случају одвојености текстова. Због преокретања улога јунака, сфера њиховог битисања, као и промене хронологије претпоставке и закључка, узрока и последице, долази до неутрализације супротности („стварност – сан“, „добро – зло“, „прошлост – будућност“, „живо биће – дух“, „ловац – плен“, „оригинал – плагијат“, „аутор – читалац“), ствара се ефекат манипулације истином, руши се „хоризонт очекивања“ читаоца, чиме се наглашава амбивалентност креираног света у Павићевом стваралаштву. Сходно томе, овде имплицитни Аутор као текстуална конструкција активира архетип трикстера који изокреће све познато и устаљено, приказује међусобну повезаност и променљивост супротности, релативизује људске вредности. На интертекстуалном нивоу, игра препознавања и декодирања инверзивних модификација елемената прототекста компликује, али истовремено и обогаћује ауторско-читалачку комуникацију. Павићева наративно-рецептивна стратегија у којој је релевантан поступак преокретања, има за циљ стварање новог идентитета читаоца: жељени (имплицитни) читалац је истраживач-играч чија се машта и општекултурне компетенције комбинују са критичком рецепцијом текста.

Keywords

• поступак преокретања
• Милорад Павић
• романи
• трикстеризам