Антропологија храма:прилог проучавању просторног понашања у Српској православној цркви

Abstract

Полазећи од тезе Вилијама Робертсона Смита и Павла Флоренског да је обред као култна радња темељ сваке религије, па и културе, рад се бави интердисциплинарним истраживањем структуре, динамике и поимања сакралног простора у коме се збива богослужбени живот Српске православне цркве. У складу са теоријско-методолошким смерницама антропологије хришћанства, рад проучава литургијско-теолошку функцију храма и у том циљу се анализира литургијски обред у конкретном простору, с обзиром на став и положај тела, оријентацију, смер и начин кретања учесника богослужења. Аутор сматра да у оперативни фокус истраживања треба поставити наос, део ентеријера намењен верницима, будући да је његова употреба најподложнија варијацијама које се могу релевантно емпиријски пратити. Стога је тема, у ужем смислу, просторно понашање управо у овом делу храма и његовим граничним зонама, како за време богослужења тако и изван њега, индивидуално, прелазећи из доктринарног у сферу народног православља.

Keywords

• антропологија простора
• Српска православна црква
• литургија
• сакрална архитектура
• свето место
• топофилија