Лирски простори Османског царства

Abstract

На примеру лирских збирки Вука Стефановића Караџића (СНП I; СНП V; СНПр I) рад испитује на који начин простори Османског царства улазе у обликовање простора усмене лирике, односно колико певач препознаје или не препознаје геополитичку природу простора, именованих и неименованих (у овом случају, конкретно, њихово припадање Османском царству); колико то припадање/неприпадање утиче на обликовање простора и позицију човека у њему; колико простор бива примарно доживљен у светлу архаичних бинарних опозиција: свој – туђи; близак – далек; људски – демонски, али и како се те опште бинарне опозиције конкретизују и историзују у песми, нарочито у граничним зонама Царства и у историјски преломним временима. Предмет испитивања били су и лични микропростори обележени припадношћу оријенталном начину живота или именима и титулама који имплицитно сведоче о присуству Османског царства и његовом утицају на живот и животне просторе хришћанског живља. Очекивало се да ће овај тип истраживања показати колики је (у конкретној грађи) утицај историјског и културног искуства на обликовање простора у усменој лирици и осветлити везе и контакте муслиманског и немуслиманског света у њиховој сложеној амбиваленцији.

Keywords

• простор, свој – туђ; близак – далек; људски – демонски, граница, митско, историјско