КТИТОРСКА ДЕЛАТНОСТ СРПСКИХ ПРВАКА И СТАРЕШИНА РАНОГ ОСМАНСКОГ ПЕРИОДА

Abstract

Српски прваци и старешинe раноосманског периода су као друштвена групација настали уздизањем влашких старешина које су се ангажовалe у процесу насељавања и у војној служби, те од ситних феудалаца и војника позне средњовековне српске држава и понеког крупнијег феудалца. Та групација је постојала више од столећа да би лагано и готово неприметно, од половине па до краја XVI столећа, почела да копни. Током тог периода многи српски прваци су се бавили и ктиторском делатношћу што сведочи о развијеној идентитетској свести и верској духовности међу њима. Структура познатих историјских извора је таква да се о тим активностима може говорити тек фрагментарно и без могућности потпуног научног вредновања са временског, територијалног и квалитетног аспекта.

Keywords

• Српски прваци
• ктиторство
• манастири