Anafora (Jan 2020)
Samorazumevanje krize humanistike protiv „invazivne” instrumentalne racionalnosti
Abstract
Rad se sastoji iz tri dela sa uvodom i konkluzijom. U prvom delu humanistika se sagledava u perspektivi humanizacije i objašnjava se zašto tumačenje njene krize nije samorazumljivo. Na osnovu toga se tretiraju simptomi krize humanistike sada već na osnovu samorazumevanja izabranih aktera čime se tematizuju takvi fenomeni kao što je situacija u obrazovanju, kao i konstelacija određenih oblika znanja koji su neizostavni u pogledu političkog uokvirenja demokratizacije. Osovina kriznih samotumačenja se prezentuje u tome što postoji hegemonski oblik ekonomske racionalnosti koji „invazivnim ispoljavanjem“ transformiše okvire humanistike. Kako može humanistika da reaguje na nastalu situaciju? U drugom delu se traži odgovor upravo na ovo pitanje: koje oblike refleksivnosti može ona da razvija da bi se opirala pomenutoj hegemoniji? Humanistika sadrži u sebi idiosinkratične potencijale koji joj omogućavaju da rastvori vladajuće ideologeme u pogledu instrumentalne racionalnosti i utilitarizma. „Ekonomska humanistika“ je oblik refleksije za humanistiku koja se konfrontira sa pomenutom hegemonijom. U trećem delu se krizom određena humanistika kontekstualizuje posredstvom istorijske dinamike apstraktnosti i pokazuje se zašto je humanistici stalo do toga da reflektira na savremenu finalizaciju apstraktnosti povodom humanizacije. Najzad, iznosi se tvrdnja da mada sadašnja ekspanzija apstraktnosti pogađa humanistiku, kriza podrazumeva postojanje prostora mogućnosti u kojem egzistira neodlučenost.
Keywords
