Уреднице периодике: род и вокација

Abstract

Текст представља резултат рада на докторској дисертацији Уреднице периодике у Краљевини СХС/Југославији: биографски, књижевноисторијски и типолошки аспект. Реч је о прилагођеном потпоглављу уводног сегмента истраживања (у целовитом уводном сегменту оцртава се теоријско-методолошки, историјски и интерпретативни оквир централних реконструкција биобиблиографија уредница). У овом тексту фокус је на (европским) студијама периодике. Пажња се посвећује досадашњим утицајнијим покушајима да се унутар ове младе дисциплине понуде могуће теоретизације, систематизације и дескрипције (модела) уређивања штампе кроз призму уредничке инстанце, као и рецентнијим феминистичким ревизијама тих подухвата. Уједно, у раду се узима у обзир стање дисциплине у националним оквирима, те упућује на научноистраживачки контекст у комe дисертација настаје и коме тежи да допринесе. Износе се епистемолошке, методолошке и теоријске хипотезе реконструисања биографија уредница и њихових потенцијалних типологизација. Хипотезе су условљене колико тенденцијама у (феминистичким) студијама периодике толико и дијахронијским приступом конкретној часописној грађи – на првом месту женској и феминистичкој штампи објављиваној 1918–1941. године у Краљевини СХС/Југославији. Сажетим дијалектичким уважавањем периодичког, историјског и дисциплинарног контекста најављује се потоње портретисање уредница међуратне штампе, као истовремено процес конструкције, реконструкције и деконструкције.

Keywords

• уредничко питање, уредниковање, уредници/е, уреднице периодике, модели уређивања штампе, женска и феминистичка периодика у Краљевини СХС/Југославији, (феминистичке) студије периодике, феминизам