Случај и траума: о прози Веселина Марковића

Abstract

У раду се анализира прозни опус Веселина Марковића у свјетлу његових опсесивних тема случаја и трауме, који су најчешћи покретачи приче. Тумачење књижевног рада аутора научних студија о Марселу Прусту и Владимиру Набокову започето је на темељу његових претпоставки о прози двојице великих писаца. Поред збирки приповиједака: Шта пропусте они који умру у сну (1993), Преимућства круга (2001) и Прошлост никад не прође (2017), главни интерпретативни фокус је на романима Израњање (2001) и Ми, различити (2010). У свом другом роману писац је домашио највиши израз својих стваралачких настојања, у којима се питање случаја разматра као феномен различит у природном, односно друштвеном контексту. Пажња је посвећена и Марковићевом путопису Светлост на води (2015), којим је писац дао значајан допринос и у овом домену прозе на српском језику.

Keywords

• случај, траума, прича, роман, путопис, Пруст, Набоков