„Раноантичка насеља“ и гвоздено доба централног Балкана: питања етничког идентитета

Abstract

Етнички идентитет у археолошким школама на Балкану традиционално је третиран као стабилна и монолитна категорија препознатљива у материјалној култури. Питање „етногенезе“ палеобалканских „народа“ представља доминантну тему и основни предмет истраживања у културноисторијској археологији за коју се данас сматра да је формулисана као последица модерног европског национализма. Овај рад из конструктивистичког угла преиспитује интерпретације етницитета у гвозденом добу на примеру тзв. раноантичких насеља − веома сличних утврђења лоцираних на пространој територији континенталног дела Балкана, данас у оквиру различитих модерних држава. Насеља се оквирно датују од В до ИИИ века пре пре н. е. и традиционално тумаче као финална фаза етногенезе палеобалканских заједница за које се претпоставља да у том периоду живе у „племенским државама“, чије становништво је окарактерисано као „народ“ или чак „нација“. Јасно препознавање етничких карактеристика, анахронизми и директно пресликавање модерних социо-политичких структура на заједнице из прошлости, које могу бити утемељене на потпуно другачијим основама групног идентитета или политичке организације, представља основну карактеристику традиционалне литературе. Питање политичких аспеката оваквих интерпретација у различитим балканским земљама које фаворизују поједине палеобалканске заједнице и покушај контекстуализовања оваквих националистичких тумачења у садашњости представља основну тему овог рада.