Jезички рад: произвођење естетске и финансијске вредности

Abstract

У овом раду анализира се како је процес финансијске квантификације језичког рада утицао на развој друштвене форме књижевности у капитaлистичким друштвима. Методолошко полазиште рада је културни материјализам, на основу кога се устаљено схватање књижевне комуникације реинтерпретира у складу са објективним релацијама које је омогућавају. У складу са тиме анализира се однос језика и новца као општих еквивалената, појава језичке радне снаге, комодификација језика, успостављање употребне и разменске вредности у датом контексту, и појава књижевности као дискурса. Овим радом показује се како се модерно схватање књижевности успоставља почетком 19. века наспрам институција приватног језичког власништва, као специфичан облик језичког рада који није рад, те га је немогуће реално супсумирати под капитал, и чија конкретна димензија претендује на универзално важење, упркос чињеници да његови производи морају постати роба како би досегли јавност. Књижевност се зато све до средине 20. века јавља као стратегија отпора логици капиталистичке производње, која не може да опстане без њеног институционалног посредовања. Коначно, овим радом се показује како је дата ситуација била пресудна у обликовању језичких форми модерне књижевности као и мерила вредновања њене употребне вредности, која се успоставља као естетска вредност.

Keywords

• језик
• рад
• вредност
• капитал
• супсумација
• вишак