Filolog (Jun 2021)
Принцип локализације и проучавање социјативних значења у руском и српском језику
Abstract
У првом делу чланка предочавамо још један поглед на класификацију и теоријско-методолошке особености функционалнолингвистички усмереног испитивања семантичке категорије у оквиру поставке у чијем центру интересовања је, поред принципа локализације, и увођење критеријума дистинкције спољашњих и унутрашњих координата. Оваква класификација у својој основи полази од типологије лингвистичких истраживања према спољашњим лингвотиполошким координатама и разликовања општег и конкретизованог функционалистичког прототипа. Ова појава се разматра како на примеру локализације функционалистичког учења у лингвистици тако и праћењем његове конкретизације у једном од периода у историји српске славистике, чији почетак пада у осамдесете године XX века, када се лингвисти, ослањајући се на функционалнограматички модел А. В. Бондарка, окрећу семантичким категоријама и категоријалним семантичким комплексима. Ову епоху од тада па све до данас и у српској лингвистичкој русистици обележава варијантност пријема постулата функционалнограматичког учења, међу којима најснажнији утицај на његов даљи развој срећемо у делу П. Пипера и теорији семантичких локализација, чији корени сежу и ка временски удаљенијој локалистичкој теорији падежа М. Плануда. У другом делу рада бавимо се питањем унутрашње локализације на плану (суп)категоријалности посредством структурних и семантичких координата на примеру конфронтативно-типолошког поређења, оличеног у исказивању социјативних значења у руском и српском језику. Тиме је наше истраживање обухватило две велике групе локализационих показатеља, укључујући њихову дистрибуцију према опозицији спољашњост/унутрашњост, а затим и критеријуме доминантности и градуелности.
Keywords
