Kad moć realpolitike nadjača moć normi – proširenje Evropske unije u ćorsokaku

Abstract

Polazeći od pozitivnog iskustva uključivanja osnovnih načela Kopenhaških pristupnih kriterijuma (1993) na postkomunističku političku i ekonomsku demokratizaciju u prostoru srednje-istočne i baltičke Evrope, Ijan Maners je odredio ‘evropsku normativnu moć’ kao sposobnost Evropske unije da širi svoj međunarodni uticaj putem normi, pre nego putem političke moći svojih država-članica. Autor navodi da je, od početka ispoljavanja zamora za proširenjem sredinom 2000-ih, relevantnost evropske normativne moći u opadanju, te da je realpolitika ponovo postala osnovni faktor odlučivanja u spoljnoj politici Evropske unije. U nedostatku jasnih izgleda za pristupanje Evropskoj uniji, brojne političke inicijative vezane za stabilnost i bezbednost Zapadnog Balkana (ZB) ostale su bez većih rezultata. Autor zaključuje da je naglo ‘uvećanje’ procesa proširenja nakon ruske invazije na Ukrajinu (i to na zemlje koje su u manjoj meri nego ZB ispunjavale norme i standarde članstva u EU) dodatno potkopalo evropsku normativnu moć u korist (slabe) političke moći i realpolitike u odnosu s tim zemljama. takav pristup nema dobru perspektivu da obezbedi regionalnu stabilnost, efikasno promoviše mir i demokratiju, niti pruži mapu puta ka članstvu u EU.

Keywords

• european union
• normative power
• enlargement
• western balkans
• eastern partnership
• eu membership