Песник културе и емпиријски подстицаји. О једном аспекту поезије Милосава Тешића

Abstract

У раду се анализују емпиријски подстицаји у поезији Милосава Тешића. Иако је он, најпре, песник културе и предачког памћења, никада није скривао присуство личног искуства у својим стиховима. Сматрао је да песници не треба да беже од себе јер тиме поништавају аутентични стваралачки глас. Посебно су анализована два мотива: мотив воденице и мотив биља, који песника прате још од детињства, а присутни су у његовим антологијским остварењима, између других, у циклусу „Пашум воденичког бука” и поеми „Шљива српска”. Међутим, емпиријски подстицаји у великој поезији бивају преображени и битни поетички чиниоци. Рад воде и биља у поезији Милосава Тешића постало је заштитни знак његовог певања.

Keywords

• поезија
• емпиријски подстицаји
• детињство
• воденица
• млинско коло
• биље
• „шљива српска”
• милосав тешић