Књижевна историја (Sep 2021)

Транскултурне перспективе (уводник)

  • Aleksandra Mančić,
  • Marko Teodorski

DOI
https://doi.org/10.18485/kis.2021.53.173.8
Journal volume & issue
Vol. 53, no. 173

Abstract

Read online

Теоријска хибридизација је последњих деценија у студијама културе и књижевности добила на значају, отварајући простор за културолошка промишљања из амалгама језичких, антрополошких, филозофских, археолошких, историјских, психоаналитичких и других перспектива. Продубљујући расправу о значајним питањима књижевнотеоријске и књижевнокритичке праксе, намера нам је да разјаснимо концептуалне разлике између основних појмова и термина транскултурних и других сродних или противстављених теорија. Окрећемо се ка и полазимо од свих оних теорија које културолошка питања постављају као проблем размене, укрштања, али и различитих облика надилажења, прелажења, преношења и, нарочито, превођења. Есеј разматра лепезупромишљања језика и превођења (од „рАзлике“ и „једнојезичности другог“ Жака Дериде до „чистог језика“ Валтера Бењамина), узимајући инхерентну неприпадност, разликованост и другост језика као полазну тачку за промишљање транскултурних перспектива. У оваквим оквирима, простор превођења постаје место културне хибридизације у коме језик управо својом измештеношћу (протетичношћу) нуди могућности транскултурних дијалога, а сам чин превођења постаје вештина баратања разликама – превођење непреводивог које непрестано само себе преводи.

Keywords