Називи обичаја убијања стараца код Словена

Abstract

Рад се бави темом убијања стараца коју је, на основу записа неких античких аутора, у свом раду разматрао Веселин Чајкановић. Анализира се значење и мотивација назива којима се, у словенским народним предањима, означава обичај убијања стараца, за који се верује да је некад постојао. На основу више десетина таквих предања, записаних од половине XIX века па до наших дана, установљава се да такви називи постоје код Срба, Црногораца, Македонаца, Белоруса, Украјинаца и Руса. Њихова значења мотивисана су двама главним поступцима у промени социјалног статуса старијих мушкараца (очева) у одређеном узрасту, који су у предању приказани као убијање. Један поступак је ударање, најчешће тупим дрвеним предметом, одакле потичу називи: код Срба – лапот, бупе-лупе, пустенковање; Македонаца – колење; Украјинаца – лопањина; Белоруса – лоповштина; а други – вучење, одвожење (на санкама) код Белоруса, Руса и Украјинаца – сажать на лубок/на лубку вывозыть/на лубке отвозить/спускать стариков на санках. Руски регионални назив црвена смрт нема паралела у другим словенским језицима и вероватно је преузет из предања северних народа.

Keywords

• обичај
• предање
• убијање стараца
• лексика
• етнолингвистика