Između istorije i savremenosti: antropološko proučavanje gastarbajtera u 21. veku

Abstract

Pola veka od odlaska prvih gastarbajtera na rad u zemlje zapadne Evrope je momenat u kome je potrebno rezimirati i refokusirati istraživanja celokupne pojave. U to istraživanje shodno vremenskoj distanci i dostupnim dokumentima uključili su se i istoričari, uz već ranije prisutna proučavanja u okvirima demografije, ekonomije i sociologije. Skromno učešće antropologa u dosadašnjem proučavanju gastarbajtera rezultiralo je siromaštvom problemski postavljenih pitanja i istraživanja koja na tako postavljena pitanja daju odgovore. Neki trenuci su propušteni usled nefunkcionalnog fokusiranja na iseljeništvo i nacionalne manjine u susedstvu, i danas mogu biti proučavani samo u okviru istorijske antropologije. Ipak, potrebno je definisati koji su to pravci problemski formiranih pitanja koji će učiniti prelaz sa deskripcije na tumačenje pojava proizašlih iz činjenice da je više od milion ljudi iz Srbije, tokom pola veka, dobar deo svog života provelo ili još uvek provodi u zemljama zapadne Evrope. Ovaj rad predstavlja pokušaj da se formulišu neki od mogućih puteva savremenog antropološkog proučavanja poluvekovnog „privremenog rada u inostranstvu“ građana Srbije.