Књижевна историја (Sep 2021)
Поетика и филозофија релације
Abstract
Едуар Глисан један је од најзначајнијих постколонијалних франкофоних карипских писаца. Иако јe у време најжешће борбе за деколонизацију, педесетих и шездесетих година 20. века под снажним утицајем покрета „црнаштва“ (négritude), Глисан се веома брзо окреће потрази за „нетоталитарним“ идентитетима и изградњи сопствене поетике, засноване на креолизацији – динамичном процесу у коме се културе међусобно сусрећу, сударају и преображавају, опирући се на тај начин окамењености Бића, апсолутним суштинама, национализму, али и западњачком универзализму. У склопу Поетике релације (Poétique de la Relation, 1990), у којој се у великој мери инспирише идејом и појмом идентитета-ризома Жила Делеза и Феликса Гатарија, Глисан дефинише низ значајних појмова као што су креолизација, дигенеза, прозирност и непрозирност, Хаос-Свет, Сав-Свет, мондијалност. У овом раду изложена су и објашњена основна Глисанова схватања везана за актуелни развој и међусобни однос култура у људском друштву.
Keywords
