Naša Škola (Sep 2024)
ВАСПИТАЧ У ОСТВАРИВАЊУ КОНТИНУИТЕТА У ПРЕДШКОЛСКОМ ВАСПИТАЊУ И ОБРАЗОВАЊУ
Abstract
Рад се бави анализом континуитета у предшколском васпитању и образовању, са фокусом на улогу васпитача у креирању досљедног, стабилног и подржавајућег социјалног и физичког окружења предшколске установе. У раду је посебно размотрен континуитет схваћен као задржавање васпитача у групи дјеце дужи временски период као широко прихваћена пракса која води позитивним исходима у погледу развоја односа васпитача и дјеце, организације васпитно-образовног рада на основу доброг разумијевања развоја и учења све дјеце, тимског рада међу васпитачима, сарадње васпитача и родитеља, односно квалитета васпитно-образовног процеса у цјелини. Спроведено истраживање квалитативног и експлоративног типа указало је да, на основу искустава интервјуисаних васпитача, у контексту институционалног предшколског васпитања и образовања Републике Српске долази до дисконтинуитета у виду мијењања васпитача у групама дјеце, а због различитих разлога, како оних административне природе, тако и оних у вези са личним одлукама васпитача донесених на основу тога како се на радном мјесту осјећају (у погледу ефикасности, компетентности, тежине посла, професионалног угледа, могућности професионалног развоја и доказивања и друго). Васпитачи су се такође изјаснили да је модел континуитета по којем сви васпитачи имају прилику да раде са дјецом кроз све узрасте (од јасличког до поласка у школу) најбољи јер као такав доприноси равноправности свих васпитача, развоју квалитетних односа са дјецом, те осјећају професионалне ефикасности. Пронађени налази имају импликације у виду потребе за обимнијим истраживањима као и потребе заговарања континуитета на нивоу просвјетних политика и институционалних пракси.
Keywords
