Реч компартије у партизанској епској хроници

Abstract

У раду је испитиван однос постфолклорне партизанске епске хронике и изразито идеолошки маркиране штампе, као и других видова идеолошког доктринарног деловања на подручју јужне Србије у периоду Другог светског рата. Интердисциплинарно заснована методологија (утемељена на теорији медија и комуникације, студијама културе и, примарно, на теорији жанрова усмене књижевности) примењена је на грађи ексцерпираној из корпуса штампе политичко-идеолошког садржаја – листова Борба, Млади борац (1944, 1945), као и из прогласа ЦК КПЈ и обраћања јавности поводом важних догађаја у развоју НОП-а и, нарочито, при формирању органа народне власти. Критеријуми за избор грађе били су изворност (идеје и ставови који су непосредно проистекли из комитета и одбора КПЈ) и дистрибутивност (интензитет преношења, доступност ширем кругу становништва и слично). Да би се утврдило како је, у зависности од идеолошког профила аутора/певача, епска хроника апсорбовала нове идеје и како их је укључила у свој усменописани поетски систем у раду је испитивана позиција актера у делокругу јунака и у делокругу противника, као и тематска и идејна раван остварених дела.

Keywords

• усмена епска традиција
• постфолклорна епска хроника
• штампа
• Комунистичка партија
• идеологија