Problem kulturnog identiteta u savremenoj arheološkoj praksi

Abstract

Višedecenijsko preispitivanje koncepta kulture u arheologiji usmereno je na pokušaj da se prevaziđe tradicionalni, kulturnoistorijski koncept po kome se kultura razume kao relativno stabilan i homogen sistem vrednosti karakterističan za određenu grupu, odnosno zajednicu ljudi. Praksa kulturnog klasifikovanja artefakata, bazirana na pretpostavci da ljudi koje povezuje izrada i upotreba stilski ujednačene materijalne kulture čine grupu sa osećanjem zajedničkog identiteta, kritikuje se kao odraz etnocentrične projekcije savremene ideje o kulturnom identitetu. Uprkos brojnim kritikama ovakvog koncepta, koje se pod uticajem različitih teorijskih pravaca razvijaju počev od šezdesetih godina na ovamo, čini se da implicitna pretpostavka o zajedničkom kulturnom identitetu grupe ljudi koju povezuje zajednička materijalna kultura i dalje opstaje. Štaviše, pokušaj da se, kao odgovor na pomenute kritike, ponudi jedna multikulturna interpretacija prošlosti preti da iznova rehabilituje koncept kulture koji arheologija pokušava da napusti decenijama unazad.