Slavistična Revija (Sep 2018)
Fragmenti o intertekstu pesničkog dela Stevana Pešića
Abstract
U radu je ukazano na reflekse slovenskog mitološkog nasleđa i folklorne tradicije u pesništvu Stevana Pešića. Kao semantički i ekspresivno aktivan citatni i intertekstualni sloj autorskog iskaza, mitsko i usmenopoetsko pesničko iskustvo Pešićevo delo čini osobenom reaktualizacijom arhetipskog jezika. Ona je posebno izražena u kontekstu pesnikove duhovne zaokupljenosti simbolikom meseca, nebeskog, astralnog, zemnog, zavičajnog, kao i u kontekstu njegovog senzibiliteta za oneobičenu i naivnu sliku sveta. Time se Pešićevo pesništvo uvodi u domen složenih istraživanja međuodnosa usmenog i pisanog, kolektivnog i individualnog, arhaičnog i modernog.