BLIŽA INTEGRACIJA ZEMALJA ZAPADNOG BALKANA SA EVROPSKOM UNIJOM NA OSNOVU NOVE METODOLOGIJE PROŠIRENJA EU

Abstract

Rad analizira mogućnost bliže integracije koja je zemljama Zapadnog Balkana stavljena u izgled novom metodologijom proširenja EU. Predviđeno je da ukoliko zemlja napreduje u prioritetnim reformama, to će dovesti do bliže integracije zemlje sa Evropskom unijom, radu na ubrzanoj integraciji i postepenom uključenju u pojedinačne politike EU, tržište EU i programe EU, uz obezbeđenje jednakih uslova. Polazna teza u radu je da, iako nova metodologija sadrži određene novine, većina instrumenata na kojima počiva nije nova, već su postojeći instrumenti prava EU, ali u „novom ruhu”. Uporednopravnom analizom koncepta diferencirane integracije, institucionalizovanog Osnivačkim ugovorima u vidu odredbi o bližoj saradnji, i instrumenta bliže integracije predviđenog novom metodologijom proširenja EU, dolazi se do zaključka da je bliža integracija samo jedan od modaliteta diferencirane integracije, fenomena koji postoji u EU od njenog osnivanja. Ključna razlika je u tome što se mogućnost bliže integracije predviđa i bez punopravnog članstva u EU. S obzirom na šturost teksta nove metodologije, mogućnost uspostavljanja bliže integracije zemalja Zapadnog Balkana sa EU otvara niz praktičnih i teorijskih pitanja. U kontekstu političkih, pravnih i ekonomskih izazova sa kojima se EU trenutno suočava, rad nastoji da osvetli neke aspkete bliže integracije o kojima se uopšte ne govori u javnosti. Posebna pažnja posvećena je izvodljivosti bliže integracije u praksi, kao i prirodi, ciljevima, dometima i perspektivi ovog instrumenta.